дока́нчивающий доканчивающий

adjective

Meanings

  1. finishing, completing

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeдока́нчивающийдока́нчивающеедока́нчивающаядока́нчивающие
Genitiveдока́нчивающегодока́нчивающегодока́нчивающейдока́нчивающих
Dativeдока́нчивающемудока́нчивающемудока́нчивающейдока́нчивающим
Accusativeдока́нчивающего, дока́нчивающийдока́нчивающеедока́нчивающуюдока́нчивающих, дока́нчивающие
Instrumentalдока́нчивающимдока́нчивающимдока́нчивающей, дока́нчивающеюдока́нчивающими
Prepositionalдока́нчивающемдока́нчивающемдока́нчивающейдока́нчивающих

Examples

  • Дока́нчивающий свою работу студент.
    The student finishing his work.

дока́нчивать доканчивать

verbimperfective

Meanings

  1. finish, end

Conjugation

Present
ядока́нчиваю
тыдока́нчиваешь
он / она / онодока́нчивает
мыдока́нчиваем
выдока́нчиваете
онидока́нчивают
Past
Masculineдока́нчивал
Feminineдока́нчивала
Neuterдока́нчивало
Pluralдока́нчивали
Imperative
Singularдока́нчивай
Pluralдока́нчивайте

Participles

presentpast
Activeдока́нчивающийдока́нчивавший
Passiveдоканчиваемый—
presentpast
Verbal adverbsдока́нчиваядоканчивав, доканчивавши