бракова́вший браковавший

صفة

المعاني

  1. رفض لوجود عيب، استبعد

تصريف الاسم

الحالةالمذكرالمحايدالمؤنثالجمع
الرفع (Nominative)бракова́вшийбракова́вшеебракова́вшаябракова́вшие
الإضافة (Genitive)бракова́вшегобракова́вшегобракова́вшейбракова́вших
المفعول غير المباشر (Dative)бракова́вшемубракова́вшемубракова́вшейбракова́вшим
النصب (Accusative)бракова́вшего, бракова́вшийбракова́вшеебракова́вшуюбракова́вших, бракова́вшие
الأداة (Instrumental)бракова́вшимбракова́вшимбракова́вшей, бракова́вшеюбракова́вшими
حرف الجر (Prepositional)бракова́вшембракова́вшембракова́вшейбракова́вших

бракова́ть браковать

فعلناقص

المعاني

  1. يرفض لوجود عيب
  2. يرفض المنتوج المعيب

تصريف الفعل

المضارع
ябраку́ю
тыбраку́ешь
он / она / онобраку́ет
мыбраку́ем
выбраку́ете
онибраку́ют
الماضي
المذكرбракова́л
المؤنثбракова́ла
المحايدбракова́ло
الجمعбракова́ли
الأمر
المفردбраку́й
الجمعбраку́йте

أسماء الفاعل والمفعول

الحاضرالماضي
معلومбраку́ющийбракова́вший
مجهولбраку́емыйбрако́ванный
الحاضرالماضي
الحال الفعليбраку́ябраковавши