расщепи́вший расщепивший

sıfat

Anlamlar

  1. çatlatmış, ikiye ayırmış, parçalamış

İsim çekimi

HâlErilNötrDişilÇoğul
Yalın hâlрасщепи́вшийрасщепи́вшеерасщепи́вшаярасщепи́вшие
İyelik hâliрасщепи́вшегорасщепи́вшегорасщепи́вшейрасщепи́вших
Yönelme hâliрасщепи́вшемурасщепи́вшемурасщепи́вшейрасщепи́вшим
Belirtme hâliрасщепи́вшего, расщепи́вшийрасщепи́вшеерасщепи́вшуюрасщепи́вших, расщепи́вшие
Araç hâliрасщепи́вшимрасщепи́вшимрасщепи́вшей, расщепи́вшеюрасщепи́вшими
Bulunma hâliрасщепи́вшемрасщепи́вшемрасщепи́вшейрасщепи́вших

расщепи́ть расщепить

fiilbitmiş görünüş

Anlamlar

  1. çatlatmak, bölmekрасколоть
  2. parçalamak, parçalanmak
  3. parçalamak, yarmakрасколоть

Fiil çekimi

Gelecek zaman
ярасщеплю́
тырасщепи́шь
он / она / онорасщепи́т
мырасщепи́м
вырасщепи́те
онирасщепя́т
Geçmiş zaman
Erilрасщепи́л
Dişilрасщепи́ла
Nötrрасщепи́ло
Çoğulрасщепи́ли
Emir kipi
Tekilрасщепи́
Çoğulрасщепи́те

Ortaçlar

şimdikigeçmiş
Etken—расщепи́вший
Edilgen—расщеплённый
şimdikigeçmiş
Zarf-fiiller—расщепи́в, расщепивши, расщепя́