накорми́вший накормивший

sıfat

Anlamlar

  1. yediren, doyuran

İsim çekimi

HâlErilNötrDişilÇoğul
Yalın hâlнакорми́вшийнакорми́вшеенакорми́вшаянакорми́вшие
İyelik hâliнакорми́вшегонакорми́вшегонакорми́вшейнакорми́вших
Yönelme hâliнакорми́вшемунакорми́вшемунакорми́вшейнакорми́вшим
Belirtme hâliнакорми́вшего, накорми́вшийнакорми́вшеенакорми́вшуюнакорми́вших, накорми́вшие
Araç hâliнакорми́вшимнакорми́вшимнакорми́вшей, накорми́вшеюнакорми́вшими
Bulunma hâliнакорми́вшемнакорми́вшемнакорми́вшейнакорми́вших

накорми́ть накормить

fiilbitmiş görünüş
Görünüş çifti корми́тьbeslemek

Anlamlar

  1. beslemek, yedirmek, doyurmakfood in ins.

Fiil çekimi

Gelecek zaman
янакормлю́
тынако́рмишь
он / она / ононако́рмит
мынако́рмим
вынако́рмите
онинако́рмят
Geçmiş zaman
Erilнакорми́л
Dişilнакорми́ла
Nötrнакорми́ло
Çoğulнакорми́ли
Emir kipi
Tekilнакорми́
Çoğulнакорми́те

Ortaçlar

şimdikigeçmiş
Etken—накорми́вший
Edilgen—нако́рмленный
şimdikigeçmiş
Zarf-fiiller—накорми́в, накормивши