рушни́к рушник

संज्ञानिर्जीव

अर्थ

  1. कढ़ाईदार तौलिया

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)рушни́крушники́
संबंध (Genitive)рушника́рушнико́в
संप्रदान (Dative)рушнику́рушника́м
कर्म (Accusative)рушни́крушники́
करण (Instrumental)рушнико́мрушника́ми
अधिकरण (Prepositional)рушнике́рушника́х