распу́тник распутник

संज्ञापुल्लिंगसजीव

अर्थ

  1. दुराचारी

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)распу́тникраспу́тники
संबंध (Genitive)распу́тникараспу́тников
संप्रदान (Dative)распу́тникураспу́тникам
कर्म (Accusative)распу́тникараспу́тников
करण (Instrumental)распу́тникомраспу́тниками
अधिकरण (Prepositional)распу́тникераспу́тниках