приго́н пригон

संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव

अर्थ

  1. हाँककर लाना

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)приго́нприго́ны
संबंध (Genitive)приго́наприго́нов
संप्रदान (Dative)приго́нуприго́нам
कर्म (Accusative)приго́нприго́ны
करण (Instrumental)приго́номприго́нами
अधिकरण (Prepositional)приго́неприго́нах