отупе́ние отупение

संज्ञानिर्जीव

अर्थ

  1. बुद्धि का सुन्न होना

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)отупе́ниеотупе́ния
संबंध (Genitive)отупе́нияотупе́ний
संप्रदान (Dative)отупе́ниюотупе́ниям
कर्म (Accusative)отупе́ниеотупе́ния
करण (Instrumental)отупе́ниемотупе́ниями
अधिकरण (Prepositional)отупе́нииотупе́ниях