ослепле́ние ослепление

संज्ञानिर्जीव

अर्थ

  1. अंधा करनाдействие
  2. चकाचौंध
  3. विवेकहीन अंधापनнеспособность правильно оценивать что-либо
  4. चकाचौंध करनाдействие

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)ослепле́ниеослепле́ния
संबंध (Genitive)ослепле́нияослепле́ний
संप्रदान (Dative)ослепле́ниюослепле́ниям
कर्म (Accusative)ослепле́ниеослепле́ния
करण (Instrumental)ослепле́ниемослепле́ниями
अधिकरण (Prepositional)ослепле́нииослепле́ниях