ослепле́ние
संज्ञानिर्जीव
अर्थ
- अंधा करनाдействие
- चकाचौंध
- विवेकहीन अंधापनнеспособность правильно оценивать что-либо
- चकाचौंध करनाдействие
कारक रूप
| कारक | एकवचन | बहुवचन |
|---|---|---|
| कर्ता (Nominative) | ослепле́ние | ослепле́ния |
| संबंध (Genitive) | ослепле́ния | ослепле́ний |
| संप्रदान (Dative) | ослепле́нию | ослепле́ниям |
| कर्म (Accusative) | ослепле́ние | ослепле́ния |
| करण (Instrumental) | ослепле́нием | ослепле́ниями |
| अधिकरण (Prepositional) | ослепле́нии | ослепле́ниях |