обро́к оброк

संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव

अर्थ

  1. सामंती लगानпринудительный натуральный или денежный сбор с крепостных крестьян

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)обро́кобро́ки
संबंध (Genitive)обро́каобро́ков
संप्रदान (Dative)обро́куобро́кам
कर्म (Accusative)обро́кобро́ки
करण (Instrumental)обро́комобро́ками
अधिकरण (Prepositional)обро́кеобро́ках