кану́н канун

संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव

अर्थ

  1. पूर्वसंध्याдень, предшествующий какому-либо празднику

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)кану́нкану́ны
संबंध (Genitive)кану́накану́нов
संप्रदान (Dative)кану́нукану́нам
कर्म (Accusative)кану́нкану́ны
करण (Instrumental)кану́номкану́нами
अधिकरण (Prepositional)кану́некану́нах