императи́в
संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव
अर्थ
- अनिवार्य आदेश
- निरपेक्ष आदेशбезусловное требование
- आज्ञार्थक भावповелительное наклонение
कारक रूप
| कारक | एकवचन | बहुवचन |
|---|---|---|
| कर्ता (Nominative) | императи́в | императи́вы |
| संबंध (Genitive) | императи́ва | императи́вов |
| संप्रदान (Dative) | императи́ву | императи́вам |
| कर्म (Accusative) | императи́в | императи́вы |
| करण (Instrumental) | императи́вом | императи́вами |
| अधिकरण (Prepositional) | императи́ве | императи́вах |