дура́чивший дурачивший

विशेषण

अर्थ

  1. मूर्ख बनाने वाला

कारक रूप

कारकपुल्लिंगनपुंसकलिंगस्त्रीलिंगबहुवचन
कर्ता (Nominative)дура́чившийдура́чившеедура́чившаядура́чившие
संबंध (Genitive)дура́чившегодура́чившегодура́чившейдура́чивших
संप्रदान (Dative)дура́чившемудура́чившемудура́чившейдура́чившим
कर्म (Accusative)дура́чившего, дура́чившийдура́чившеедура́чившуюдура́чивших, дура́чившие
करण (Instrumental)дура́чившимдура́чившимдура́чившей, дура́чившеюдура́чившими
अधिकरण (Prepositional)дура́чившемдура́чившемдура́чившейдура́чивших

дура́чить дурачить

क्रियाअपूर्ण पक्ष

अर्थ

  1. मूर्ख बनाना

क्रिया रूप

वर्तमान काल
ядура́чу
тыдура́чишь
он / она / онодура́чит
мыдура́чим
выдура́чите
онидура́чат
भूतकाल
पुल्लिंगдура́чил
स्त्रीलिंगдура́чила
नपुंसकलिंगдура́чило
बहुवचनдура́чили
आज्ञार्थ
एकवचनдура́чь
बहुवचनдура́чьте

कृदंत

वर्तमानभूत
कर्तृवाच्यдура́чащийдура́чивший
कर्मवाच्यдурачимыйдураченный
वर्तमानभूत
क्रियाविशेषण कृदंतдура́чадурачив, дурачивши