диссона́нс
संज्ञानिर्जीव
अर्थ
- बेसुरापनнарушение гармонии, благозвучия, одновременное звучание двух или более несозвучных тонов
- बेसुरापन
कारक रूप
| कारक | एकवचन | बहुवचन |
|---|---|---|
| कर्ता (Nominative) | диссона́нс | диссона́нсы |
| संबंध (Genitive) | диссона́нса | диссона́нсов |
| संप्रदान (Dative) | диссона́нсу | диссона́нсам |
| कर्म (Accusative) | диссона́нс | диссона́нсы |
| करण (Instrumental) | диссона́нсом | диссона́нсами |
| अधिकरण (Prepositional) | диссона́нсе | диссона́нсах |