верди́кт вердикт

संज्ञापुल्लिंगनिर्जीव

अर्थ

  1. निर्णय
  2. फ़ैसला

कारक रूप

कारकएकवचनबहुवचन
कर्ता (Nominative)верди́ктверди́кты
संबंध (Genitive)верди́ктаверди́ктов
संप्रदान (Dative)верди́ктуверди́ктам
कर्म (Accusative)верди́ктверди́кты
करण (Instrumental)верди́ктомверди́ктами
अधिकरण (Prepositional)верди́ктеверди́ктах