усыновля́ть
verboimperfectivo
Par de aspecto усынови́тьadoptar; ahijar
Significados
- adoptar
- adoptar a un niño
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | усыновля́ю |
| ты | усыновля́ешь |
| он / она / оно | усыновля́ет |
| мы | усыновля́ем |
| вы | усыновля́ете |
| они | усыновля́ют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | усыновля́л |
| Femenino | усыновля́ла |
| Neutro | усыновля́ло |
| Plural | усыновля́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | усыновля́й |
| Plural | усыновля́йте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | усыновля́ющий | усыновля́вший |
| Pasivo | усыновляемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | усыновля́я | усыновляв, усыновлявши |