уравнове́шивающий уравновешивающий

adjetivo

Significados

  1. que equilibra, que contrarresta

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoуравнове́шивающийуравнове́шивающееуравнове́шивающаяуравнове́шивающие
Genitivoуравнове́шивающегоуравнове́шивающегоуравнове́шивающейуравнове́шивающих
Dativoуравнове́шивающемууравнове́шивающемууравнове́шивающейуравнове́шивающим
Acusativoуравнове́шивающего, уравнове́шивающийуравнове́шивающееуравнове́шивающуюуравнове́шивающих, уравнове́шивающие
Instrumentalуравнове́шивающимуравнове́шивающимуравнове́шивающей, уравнове́шивающеюуравнове́шивающими
Preposicionalуравнове́шивающемуравнове́шивающемуравнове́шивающейуравнове́шивающих

уравнове́шивать уравновешивать

verboimperfectivo

Significados

  1. equilibrar

Conjugación

Presente
яуравнове́шиваю
тыуравнове́шиваешь
он / она / оноуравнове́шивает
мыуравнове́шиваем
выуравнове́шиваете
ониуравнове́шивают
Pasado
Masculinoуравнове́шивал
Femeninoуравнове́шивала
Neutroуравнове́шивало
Pluralуравнове́шивали
Imperativo
Singularуравнове́шивай
Pluralуравнове́шивайте

Participios

presentepasado
Activoуравнове́шивающийуравнове́шивавший
Pasivoуравнове́шиваемый—
presentepasado
Gerundiosуравнове́шиваяуравновешивав, уравновешивавши