упрека́вший
adjetivo
Significados
- que reprochaba, que recriminaba
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | упрека́вший | упрека́вшее | упрека́вшая | упрека́вшие |
| Genitivo | упрека́вшего | упрека́вшего | упрека́вшей | упрека́вших |
| Dativo | упрека́вшему | упрека́вшему | упрека́вшей | упрека́вшим |
| Acusativo | упрека́вшего, упрека́вший | упрека́вшее | упрека́вшую | упрека́вших, упрека́вшие |
| Instrumental | упрека́вшим | упрека́вшим | упрека́вшей, упрека́вшею | упрека́вшими |
| Preposicional | упрека́вшем | упрека́вшем | упрека́вшей | упрека́вших |