упоря́дочивший упорядочивший

adjetivo

Significados

  1. que ha ordenado, que ha sistematizado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoупоря́дочившийупоря́дочившееупоря́дочившаяупоря́дочившие
Genitivoупоря́дочившегоупоря́дочившегоупоря́дочившейупоря́дочивших
Dativoупоря́дочившемуупоря́дочившемуупоря́дочившейупоря́дочившим
Acusativoупоря́дочившего, упоря́дочившийупоря́дочившееупоря́дочившуюупоря́дочивших, упоря́дочившие
Instrumentalупоря́дочившимупоря́дочившимупоря́дочившей, упоря́дочившеюупоря́дочившими
Preposicionalупоря́дочившемупоря́дочившемупоря́дочившейупоря́дочивших

упоря́дочить упорядочить

verboperfectivo

Significados

  1. ordenar, regularto establish order in something

Conjugación

Futuro
яупоря́дочу
тыупоря́дочишь
он / она / оноупоря́дочит
мыупоря́дочим
выупоря́дочите
ониупоря́дочат
Pasado
Masculinoупоря́дочил
Femeninoупоря́дочила
Neutroупоря́дочило
Pluralупоря́дочили
Imperativo
Singularупоря́дочь
Pluralупоря́дочьте

Participios

presentepasado
Activo—упоря́дочивший
Pasivo—упоря́доченный
presentepasado
Gerundios—упоря́дочив, упорядочивши

Palabras relacionadas