укори́вший
adjetivo
Significados
- que ha reprochado, que ha reprendido
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | укори́вший | укори́вшее | укори́вшая | укори́вшие |
| Genitivo | укори́вшего | укори́вшего | укори́вшей | укори́вших |
| Dativo | укори́вшему | укори́вшему | укори́вшей | укори́вшим |
| Acusativo | укори́вшего, укори́вший | укори́вшее | укори́вшую | укори́вших, укори́вшие |
| Instrumental | укори́вшим | укори́вшим | укори́вшей, укори́вшею | укори́вшими |
| Preposicional | укори́вшем | укори́вшем | укори́вшей | укори́вших |