укора́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto укороти́тьabreviar; reducir
Significados
- acortar, abreviar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | укора́чиваю |
| ты | укора́чиваешь |
| он / она / оно | укора́чивает |
| мы | укора́чиваем |
| вы | укора́чиваете |
| они | укора́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | укора́чивал |
| Femenino | укора́чивала |
| Neutro | укора́чивало |
| Plural | укора́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | укора́чивай |
| Plural | укора́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | укора́чивающий | укора́чивавший |
| Pasivo | укора́чиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | укора́чивая | укорачивав, укорачивавши |