удостове́рить
verboperfectivo
Par de aspecto удостоверя́тьatestar; certificar
Significados
- certificar, acreditar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | удостове́рю |
| ты | удостове́ришь |
| он / она / оно | удостове́рит |
| мы | удостове́рим |
| вы | удостове́рите |
| они | удостове́рят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | удостове́рил |
| Femenino | удостове́рила |
| Neutro | удостове́рило |
| Plural | удостове́рили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | удостове́рь |
| Plural | удостове́рьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | удостове́ривший |
| Pasivo | — | удостове́ренный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | удостове́рив, удостоверивши, удостове́ря |