удостове́ривший удостоверивший

adjetivo

Significados

  1. que certificó, que verificó

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoудостове́рившийудостове́рившееудостове́рившаяудостове́рившие
Genitivoудостове́рившегоудостове́рившегоудостове́рившейудостове́ривших
Dativoудостове́рившемуудостове́рившемуудостове́рившейудостове́рившим
Acusativoудостове́рившего, удостове́рившийудостове́рившееудостове́рившуюудостове́ривших, удостове́рившие
Instrumentalудостове́рившимудостове́рившимудостове́рившей, удостове́рившеюудостове́рившими
Preposicionalудостове́рившемудостове́рившемудостове́рившейудостове́ривших

удостове́рить удостоверить

verboperfectivo

Significados

  1. certificar, acreditar

Conjugación

Futuro
яудостове́рю
тыудостове́ришь
он / она / оноудостове́рит
мыудостове́рим
выудостове́рите
ониудостове́рят
Pasado
Masculinoудостове́рил
Femeninoудостове́рила
Neutroудостове́рило
Pluralудостове́рили
Imperativo
Singularудостове́рь
Pluralудостове́рьте

Participios

presentepasado
Activo—удостове́ривший
Pasivo—удостове́ренный
presentepasado
Gerundios—удостове́рив, удостоверивши, удостове́ря