убаю́кивавший убаюкивавший

adjetivo

Significados

  1. que arrullaba, que mecía

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoубаю́кивавшийубаю́кивавшееубаю́кивавшаяубаю́кивавшие
Genitivoубаю́кивавшегоубаю́кивавшегоубаю́кивавшейубаю́кивавших
Dativoубаю́кивавшемуубаю́кивавшемуубаю́кивавшейубаю́кивавшим
Acusativoубаю́кивавшего, убаю́кивавшийубаю́кивавшееубаю́кивавшуюубаю́кивавших, убаю́кивавшие
Instrumentalубаю́кивавшимубаю́кивавшимубаю́кивавшей, убаю́кивавшеюубаю́кивавшими
Preposicionalубаю́кивавшемубаю́кивавшемубаю́кивавшейубаю́кивавших

убаю́кивать убаюкивать

verboimperfectivo

Significados

  1. adormecer
  2. arrullar

Conjugación

Presente
яубаю́киваю
тыубаю́киваешь
он / она / оноубаю́кивает
мыубаю́киваем
выубаю́киваете
ониубаю́кивают
Pasado
Masculinoубаю́кивал
Femeninoубаю́кивала
Neutroубаю́кивало
Pluralубаю́кивали
Imperativo
Singularубаю́кивай
Pluralубаю́кивайте

Participios

presentepasado
Activoубаю́кивающийубаю́кивавший
Pasivoубаю́киваемый—
presentepasado
Gerundiosубаю́киваяубаюкивав, убаюкивавши