слука́вивший слукавивший

adjetivo

Significados

  1. astuto, taimado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoслука́вившийслука́вившееслука́вившаяслука́вившие
Genitivoслука́вившегослука́вившегослука́вившейслука́вивших
Dativoслука́вившемуслука́вившемуслука́вившейслука́вившим
Acusativoслука́вившего, слука́вившийслука́вившееслука́вившуюслука́вивших, слука́вившие
Instrumentalслука́вившимслука́вившимслука́вившей, слука́вившеюслука́вившими
Preposicionalслука́вившемслука́вившемслука́вившейслука́вивших

слука́вить слукавить

verboperfectivo

Significados

  1. picardear
  2. usar de astucias

Conjugación

Futuro
яслука́влю
тыслука́вишь
он / она / онослука́вит
мыслука́вим
выслука́вите
онислука́вят
Pasado
Masculinoслука́вил
Femeninoслука́вила
Neutroслука́вило
Pluralслука́вили
Imperativo
Singularслука́вь
Pluralслука́вьте

Participios

presentepasado
Activo—слука́вивший
Pasivo——
presentepasado
Gerundios—слука́вив, слукавивши