скоордини́ровавший скоординировавший

adjetivo

Significados

  1. que coordinó

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoскоордини́ровавшийскоордини́ровавшеескоордини́ровавшаяскоордини́ровавшие
Genitivoскоордини́ровавшегоскоордини́ровавшегоскоордини́ровавшейскоордини́ровавших
Dativoскоордини́ровавшемускоордини́ровавшемускоордини́ровавшейскоордини́ровавшим
Acusativoскоордини́ровавшего, скоордини́ровавшийскоордини́ровавшеескоордини́ровавшуюскоордини́ровавших, скоордини́ровавшие
Instrumentalскоордини́ровавшимскоордини́ровавшимскоордини́ровавшей, скоордини́ровавшеюскоордини́ровавшими
Preposicionalскоордини́ровавшемскоордини́ровавшемскоордини́ровавшейскоордини́ровавших

скоордини́ровать скоординировать

verboperfectivo

Significados

  1. coordinar

Conjugación

Futuro
яскоордини́рую
тыскоордини́руешь
он / она / оноскоордини́рует
мыскоордини́руем
выскоордини́руете
онискоордини́руют
Pasado
Masculinoскоордини́ровал
Femeninoскоордини́ровала
Neutroскоордини́ровало
Pluralскоордини́ровали
Imperativo
Singularскоордини́руй
Pluralскоордини́руйте

Participios

presentepasado
Activo—скоордини́ровавший
Pasivo—скоордини́рованный
presentepasado
Gerundios—скоордини́ровав, скоординировавши