сканда́лящий скандалящий

adjetivo

Significados

  1. escandaloso, pendenciero

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoсканда́лящийсканда́лящеесканда́лящаясканда́лящие
Genitivoсканда́лящегосканда́лящегосканда́лящейсканда́лящих
Dativoсканда́лящемусканда́лящемусканда́лящейсканда́лящим
Acusativoсканда́лящего, сканда́лящийсканда́лящеесканда́лящуюсканда́лящих, сканда́лящие
Instrumentalсканда́лящимсканда́лящимсканда́лящей, сканда́лящеюсканда́лящими
Preposicionalсканда́лящемсканда́лящемсканда́лящейсканда́лящих

сканда́лить скандалить

verboimperfectivo

Significados

  1. armar un escándalo

Conjugación

Presente
ясканда́лю
тысканда́лишь
он / она / оносканда́лит
мысканда́лим
высканда́лите
онисканда́лят
Pasado
Masculinoсканда́лил
Femeninoсканда́лила
Neutroсканда́лило
Pluralсканда́лили
Imperativo
Singularсканда́ль
Pluralсканда́льте

Participios

presentepasado
Activoсканда́лящийсканда́ливший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosсканда́ляскандалив, скандаливши