сканда́ливший скандаливший

adjetivo

Significados

  1. pendenciero, alborotador

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoсканда́лившийсканда́лившеесканда́лившаясканда́лившие
Genitivoсканда́лившегосканда́лившегосканда́лившейсканда́ливших
Dativoсканда́лившемусканда́лившемусканда́лившейсканда́лившим
Acusativoсканда́лившего, сканда́лившийсканда́лившеесканда́лившуюсканда́ливших, сканда́лившие
Instrumentalсканда́лившимсканда́лившимсканда́лившей, сканда́лившеюсканда́лившими
Preposicionalсканда́лившемсканда́лившемсканда́лившейсканда́ливших

сканда́лить скандалить

verboimperfectivo

Significados

  1. armar un escándalo

Conjugación

Presente
ясканда́лю
тысканда́лишь
он / она / оносканда́лит
мысканда́лим
высканда́лите
онисканда́лят
Pasado
Masculinoсканда́лил
Femeninoсканда́лила
Neutroсканда́лило
Pluralсканда́лили
Imperativo
Singularсканда́ль
Pluralсканда́льте

Participios

presentepasado
Activoсканда́лящийсканда́ливший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosсканда́ляскандалив, скандаливши