рукополага́вший рукополагавший

adjetivo

Significados

  1. que ordenó sacerdotes

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoрукополага́вшийрукополага́вшеерукополага́вшаярукополага́вшие
Genitivoрукополага́вшегорукополага́вшегорукополага́вшейрукополага́вших
Dativoрукополага́вшемурукополага́вшемурукополага́вшейрукополага́вшим
Acusativoрукополага́вшего, рукополага́вшийрукополага́вшеерукополага́вшуюрукополага́вших, рукополага́вшие
Instrumentalрукополага́вшимрукополага́вшимрукополага́вшей, рукополага́вшеюрукополага́вшими
Preposicionalрукополага́вшемрукополага́вшемрукополага́вшейрукополага́вших

рукополага́ть рукополагать

verboimperfectivo

Significados

  1. ordenar sacerdotalmente
  2. ordenar, consagrar

Conjugación

Presente
ярукополага́ю
тырукополага́ешь
он / она / онорукополага́ет
мырукополага́ем
вырукополага́ете
онирукополага́ют
Pasado
Masculinoрукополага́л
Femeninoрукополага́ла
Neutroрукополага́ло
Pluralрукополага́ли
Imperativo
Singularрукополага́й
Pluralрукополага́йте

Participios

presentepasado
Activoрукополага́ющийрукополага́вший
Pasivoрукополагаемый—
presentepasado
Gerundiosрукополага́ярукополагав, рукополагавши