расто́ргнуть
verboperfectivo
Par de aspecto расторга́тьabrogar; anular
Significados
- rescindir, disolver
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | расто́ргну |
| ты | расто́ргнешь |
| он / она / оно | расто́ргнет |
| мы | расто́ргнем |
| вы | расто́ргнете |
| они | расто́ргнут |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | расто́рг//расто́ргнул |
| Femenino | расто́ргла |
| Neutro | расто́ргло |
| Plural | расто́ргли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | расто́ргни |
| Plural | расто́ргните |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | расто́ргнувший |
| Pasivo | — | расто́ргнутый |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | расто́ргнув, расторгнувши, расторгши |