расто́ргнувший расторгнувший

adjetivo

Significados

  1. que rescindió, que disolvió

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoрасто́ргнувшийрасто́ргнувшеерасто́ргнувшаярасто́ргнувшие
Genitivoрасто́ргнувшегорасто́ргнувшегорасто́ргнувшейрасто́ргнувших
Dativoрасто́ргнувшемурасто́ргнувшемурасто́ргнувшейрасто́ргнувшим
Acusativoрасто́ргнувшего, расто́ргнувшийрасто́ргнувшеерасто́ргнувшуюрасто́ргнувших, расто́ргнувшие
Instrumentalрасто́ргнувшимрасто́ргнувшимрасто́ргнувшей, расто́ргнувшеюрасто́ргнувшими
Preposicionalрасто́ргнувшемрасто́ргнувшемрасто́ргнувшейрасто́ргнувших

расто́ргнуть расторгнуть

verboperfectivo

Significados

  1. rescindir, disolver

Conjugación

Futuro
ярасто́ргну
тырасто́ргнешь
он / она / онорасто́ргнет
мырасто́ргнем
вырасто́ргнете
онирасто́ргнут
Pasado
Masculinoрасто́рг//расто́ргнул
Femeninoрасто́ргла
Neutroрасто́ргло
Pluralрасто́ргли
Imperativo
Singularрасто́ргни
Pluralрасто́ргните

Participios

presentepasado
Activo—расто́ргнувший
Pasivo—расто́ргнутый
presentepasado
Gerundios—расто́ргнув, расторгнувши, расторгши

Palabras relacionadas