рассори́ть рассорить
verboperfectivo
Conjugación
| Futuro |
|---|
| я | рассорю́ |
|---|
| ты | рассори́шь |
|---|
| он / она / оно | рассори́т |
|---|
| мы | рассори́м |
|---|
| вы | рассори́те |
|---|
| они | рассоря́т |
|---|
| Pasado |
|---|
| Masculino | рассори́л |
|---|
| Femenino | рассори́ла |
|---|
| Neutro | рассори́ло |
|---|
| Plural | рассори́ли |
|---|
| Imperativo |
|---|
| Singular | рассори́ |
|---|
| Plural | рассори́те |
|---|
рассо́рить рассорить
verboperfectivo
Conjugación
| Futuro |
|---|
| я | рассо́рю |
|---|
| ты | рассо́ришь |
|---|
| он / она / оно | рассо́рит |
|---|
| мы | рассо́рим |
|---|
| вы | рассо́рите |
|---|
| они | рассо́рят |
|---|
| Pasado |
|---|
| Masculino | рассо́рил |
|---|
| Femenino | рассо́рила |
|---|
| Neutro | рассо́рило |
|---|
| Plural | рассо́рили |
|---|
| Imperativo |
|---|
| Singular | рассо́рь |
|---|
| Plural | рассо́рьте |
|---|