расслы́шать
verboperfectivo
Significados
- captar
- oír
- oír bienutterance
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | расслы́шу |
| ты | расслы́шишь |
| он / она / оно | расслы́шит |
| мы | расслы́шим |
| вы | расслы́шите |
| они | расслы́шат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | расслы́шал |
| Femenino | расслы́шала |
| Neutro | расслы́шало |
| Plural | расслы́шали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | расслы́шь |
| Plural | расслы́шьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | расслы́шавший |
| Pasivo | — | расслы́шанный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | расслы́ша, расслы́шав, расслышавши |