раскомандоваться
verboperfectivo
Par de aspecto кома́ндоватьestar al mando; mandar
Significados
- ponerse a dar órdenes
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | раскома́ндуюсь |
| ты | раскома́ндуешься |
| он / она / оно | раскома́ндуется |
| мы | раскома́ндуемся |
| вы | раскома́ндуетесь |
| они | раскома́ндуются |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | раскома́ндовался |
| Femenino | раскома́ндовалась |
| Neutro | раскома́ндовалось |
| Plural | раскома́ндовались |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | раскома́ндуйся |
| Plural | раскома́ндуйтесь |