разлучи́вший разлучивший

adjetivo

Significados

  1. que ha separado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoразлучи́вшийразлучи́вшееразлучи́вшаяразлучи́вшие
Genitivoразлучи́вшегоразлучи́вшегоразлучи́вшейразлучи́вших
Dativoразлучи́вшемуразлучи́вшемуразлучи́вшейразлучи́вшим
Acusativoразлучи́вшего, разлучи́вшийразлучи́вшееразлучи́вшуюразлучи́вших, разлучи́вшие
Instrumentalразлучи́вшимразлучи́вшимразлучи́вшей, разлучи́вшеюразлучи́вшими
Preposicionalразлучи́вшемразлучи́вшемразлучи́вшейразлучи́вших

разлучи́ть разлучить

verboperfectivo

Significados

  1. separar

Conjugación

Futuro
яразлучу́
тыразлучи́шь
он / она / оноразлучи́т
мыразлучи́м
выразлучи́те
ониразлуча́т
Pasado
Masculinoразлучи́л
Femeninoразлучи́ла
Neutroразлучи́ло
Pluralразлучи́ли
Imperativo
Singularразлучи́
Pluralразлучи́те

Participios

presentepasado
Activo—разлучи́вший
Pasivo—разлучённый
presentepasado
Gerundios—разлучи́в, разлучивши