разгроми́вший
adjetivo
Significados
- que derrotó, que aplastó
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | разгроми́вший | разгроми́вшее | разгроми́вшая | разгроми́вшие |
| Genitivo | разгроми́вшего | разгроми́вшего | разгроми́вшей | разгроми́вших |
| Dativo | разгроми́вшему | разгроми́вшему | разгроми́вшей | разгроми́вшим |
| Acusativo | разгроми́вшего, разгроми́вший | разгроми́вшее | разгроми́вшую | разгроми́вших, разгроми́вшие |
| Instrumental | разгроми́вшим | разгроми́вшим | разгроми́вшей, разгроми́вшею | разгроми́вшими |
| Preposicional | разгроми́вшем | разгроми́вшем | разгроми́вшей | разгроми́вших |