разграни́чить
verboperfectivo
Par de aspecto разграни́чиватьdistinguir, diferenciar
Significados
- distinguir, diferenciar, delimitar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | разграни́чу |
| ты | разграни́чишь |
| он / она / оно | разграни́чит |
| мы | разграни́чим |
| вы | разграни́чите |
| они | разграни́чат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | разграни́чил |
| Femenino | разграни́чила |
| Neutro | разграни́чило |
| Plural | разграни́чили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | разграни́чь |
| Plural | разграни́чьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | разграни́чивший |
| Pasivo | — | разграни́ченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | разграни́чив, разграничивши |