разбуя́ниться
verboperfectivo
Significados
- enfurecerse, ponerse violento, perder los estribos
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | разбуя́нюсь |
| ты | разбуя́нишься |
| он / она / оно | разбуя́нится |
| мы | разбуя́нимся |
| вы | разбуя́нитесь |
| они | разбуя́нятся |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | разбуя́нился |
| Femenino | разбуя́нилась |
| Neutro | разбуя́нилось |
| Plural | разбуя́нились |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | разбуя́нься |
| Plural | разбуя́ньтесь |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | разбуя́нившийся |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | разбуя́нившись, разбуя́нясь |