прозвуча́ть
verboperfectivo
Par de aspecto звуча́тьoírse; sonar
Significados
- sonar, resonar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | прозвучу́ |
| ты | прозвучи́шь |
| он / она / оно | прозвучи́т |
| мы | прозвучи́м |
| вы | прозвучи́те |
| они | прозвуча́т |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | прозвуча́л |
| Femenino | прозвуча́ла |
| Neutro | прозвуча́ло |
| Plural | прозвуча́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | прозвучи́ |
| Plural | прозвучи́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | прозвуча́вший |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | прозвуча́в, прозвучавши |
