позвони́ть
verboperfectivo
Par de aspecto звони́тьllamar; sonar
Significados
- llamarсвязаться по телефону
- llamarпроизвести звон
- telefonearсвязаться по телефону
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | позвоню́ |
| ты | позвони́шь |
| он / она / оно | позвони́т |
| мы | позвони́м |
| вы | позвони́те |
| они | позвоня́т |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | позвони́л |
| Femenino | позвони́ла |
| Neutro | позвони́ло |
| Plural | позвони́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | позвони́ |
| Plural | позвони́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | позвони́вший |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | позвони́в, позвонивши |
