перебунтова́ть
verboperfectivo
Significados
- terminar de rebelarse, cansarse de rebelarse
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | перебунту́ю |
| ты | перебунту́ешь |
| он / она / оно | перебунту́ет |
| мы | перебунту́ем |
| вы | перебунту́ете |
| они | перебунту́ют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | перебунтова́л |
| Femenino | перебунтова́ла |
| Neutro | перебунтова́ло |
| Plural | перебунтова́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | перебунту́й |
| Plural | перебунту́йте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | перебунтова́вший |
| Pasivo | — | перебунто́ванный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | перебунтовав, перебунтовавши |