перебунтова́вший перебунтовавший

adjetivo

Significados

  1. rebelde, que ha superado su rebeldía

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoперебунтова́вшийперебунтова́вшееперебунтова́вшаяперебунтова́вшие
Genitivoперебунтова́вшегоперебунтова́вшегоперебунтова́вшейперебунтова́вших
Dativoперебунтова́вшемуперебунтова́вшемуперебунтова́вшейперебунтова́вшим
Acusativoперебунтова́вшего, перебунтова́вшийперебунтова́вшееперебунтова́вшуюперебунтова́вших, перебунтова́вшие
Instrumentalперебунтова́вшимперебунтова́вшимперебунтова́вшей, перебунтова́вшеюперебунтова́вшими
Preposicionalперебунтова́вшемперебунтова́вшемперебунтова́вшейперебунтова́вших

перебунтова́ть перебунтовать

verboperfectivo

Significados

  1. terminar de rebelarse, cansarse de rebelarse

Conjugación

Futuro
яперебунту́ю
тыперебунту́ешь
он / она / оноперебунту́ет
мыперебунту́ем
выперебунту́ете
ониперебунту́ют
Pasado
Masculinoперебунтова́л
Femeninoперебунтова́ла
Neutroперебунтова́ло
Pluralперебунтова́ли
Imperativo
Singularперебунту́й
Pluralперебунту́йте

Participios

presentepasado
Activo—перебунтова́вший
Pasivo—перебунто́ванный
presentepasado
Gerundios—перебунтовав, перебунтовавши