осканда́ливший
adjetivo
Significados
- que había provocado un escándalo
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | осканда́ливший | осканда́лившее | осканда́лившая | осканда́лившие |
| Genitivo | осканда́лившего | осканда́лившего | осканда́лившей | осканда́ливших |
| Dativo | осканда́лившему | осканда́лившему | осканда́лившей | осканда́лившим |
| Acusativo | осканда́лившего, осканда́ливший | осканда́лившее | осканда́лившую | осканда́ливших, осканда́лившие |
| Instrumental | осканда́лившим | осканда́лившим | осканда́лившей, осканда́лившею | осканда́лившими |
| Preposicional | осканда́лившем | осканда́лившем | осканда́лившей | осканда́ливших |