осканда́ливший оскандаливший

adjetivo

Significados

  1. que había provocado un escándalo

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoосканда́лившийосканда́лившееосканда́лившаяосканда́лившие
Genitivoосканда́лившегоосканда́лившегоосканда́лившейосканда́ливших
Dativoосканда́лившемуосканда́лившемуосканда́лившейосканда́лившим
Acusativoосканда́лившего, осканда́лившийосканда́лившееосканда́лившуюосканда́ливших, осканда́лившие
Instrumentalосканда́лившимосканда́лившимосканда́лившей, осканда́лившеюосканда́лившими
Preposicionalосканда́лившемосканда́лившемосканда́лившейосканда́ливших

осканда́лить оскандалить

verboperfectivo

Significados

  1. desacreditar

Conjugación

Futuro
яосканда́лю
тыосканда́лишь
он / она / оноосканда́лит
мыосканда́лим
выосканда́лите
ониосканда́лят
Pasado
Masculinoосканда́лил
Femeninoосканда́лила
Neutroосканда́лило
Pluralосканда́лили
Imperativo
Singularосканда́ль
Pluralосканда́льте

Participios

presentepasado
Activo—осканда́ливший
Pasivo—осканда́ленный
presentepasado
Gerundios—оскандалив, оскандаливши, осканда́ля