опроки́нуть
verboperfectivo
Par de aspecto опроки́дыватьbascular; derribar
Significados
- derrocar
- volcar
- derribar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | опроки́ну |
| ты | опроки́нешь |
| он / она / оно | опроки́нет |
| мы | опроки́нем |
| вы | опроки́нете |
| они | опроки́нут |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | опроки́нул |
| Femenino | опроки́нула |
| Neutro | опроки́нуло |
| Plural | опроки́нули |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | опроки́нь |
| Plural | опроки́ньте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | опроки́нувший |
| Pasivo | — | опроки́нутый |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | опроки́нув, опрокинувши |
