одура́чивший одурачивший

adjetivo

Significados

  1. que ha engañado, que ha embaucado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoодура́чившийодура́чившееодура́чившаяодура́чившие
Genitivoодура́чившегоодура́чившегоодура́чившейодура́чивших
Dativoодура́чившемуодура́чившемуодура́чившейодура́чившим
Acusativoодура́чившего, одура́чившийодура́чившееодура́чившуюодура́чивших, одура́чившие
Instrumentalодура́чившимодура́чившимодура́чившей, одура́чившеюодура́чившими
Preposicionalодура́чившемодура́чившемодура́чившейодура́чивших

одура́чить одурачить

verboperfectivo

Significados

  1. embaucar

Conjugación

Futuro
яодура́чу
тыодура́чишь
он / она / оноодура́чит
мыодура́чим
выодура́чите
ониодура́чат
Pasado
Masculinoодура́чил
Femeninoодура́чила
Neutroодура́чило
Pluralодура́чили
Imperativo
Singularодура́чь
Pluralодура́чьте

Participios

presentepasado
Activo—одура́чивший
Pasivo—одура́ченный
presentepasado
Gerundios—одура́чив, одурачивши