огорчи́ть
verboperfectivo
Par de aspecto огорча́тьafligir; disgustar
Significados
- disgustar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | огорчу́ |
| ты | огорчи́шь |
| он / она / оно | огорчи́т |
| мы | огорчи́м |
| вы | огорчи́те |
| они | огорча́т |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | огорчи́л |
| Femenino | огорчи́ла |
| Neutro | огорчи́ло |
| Plural | огорчи́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | огорчи́ |
| Plural | огорчи́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | огорчи́вший |
| Pasivo | — | огорчённый |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | огорчи́в, огорчивши |