обусло́вить
verboperfectivo
Par de aspecto обусло́вливатьcausar; condicionar
Significados
- estipularоговорить
- estipular, causar, determinar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | обусло́влю |
| ты | обусло́вишь |
| он / она / оно | обусло́вит |
| мы | обусло́вим |
| вы | обусло́вите |
| они | обусло́вят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | обусло́вил |
| Femenino | обусло́вила |
| Neutro | обусло́вило |
| Plural | обусло́вили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | обусло́вь |
| Plural | обусло́вьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | обусло́вивший |
| Pasivo | — | обусло́вленный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | обусло́вив, обусловивши |