обру́шивающий обрушивающий

adjetivo

Significados

  1. que derriba, que provoca el derrumbewith

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобру́шивающийобру́шивающееобру́шивающаяобру́шивающие
Genitivoобру́шивающегообру́шивающегообру́шивающейобру́шивающих
Dativoобру́шивающемуобру́шивающемуобру́шивающейобру́шивающим
Acusativoобру́шивающего, обру́шивающийобру́шивающееобру́шивающуюобру́шивающих, обру́шивающие
Instrumentalобру́шивающимобру́шивающимобру́шивающей, обру́шивающеюобру́шивающими
Preposicionalобру́шивающемобру́шивающемобру́шивающейобру́шивающих

обру́шивать обрушивать

verboimperfectivo

Significados

  1. derribar

Conjugación

Presente
яобру́шиваю
тыобру́шиваешь
он / она / онообру́шивает
мыобру́шиваем
выобру́шиваете
ониобру́шивают
Pasado
Masculinoобру́шивал
Femeninoобру́шивала
Neutroобру́шивало
Pluralобру́шивали
Imperativo
Singularобру́шивай
Pluralобру́шивайте

Participios

presentepasado
Activoобру́шивающийобру́шивавший
Pasivoобру́шиваемый—
presentepasado
Gerundiosобру́шиваяобрушивав, обрушивавши