обру́шивавший обрушивавший

adjetivo

Significados

  1. que derribaba, que desplomaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобру́шивавшийобру́шивавшееобру́шивавшаяобру́шивавшие
Genitivoобру́шивавшегообру́шивавшегообру́шивавшейобру́шивавших
Dativoобру́шивавшемуобру́шивавшемуобру́шивавшейобру́шивавшим
Acusativoобру́шивавшего, обру́шивавшийобру́шивавшееобру́шивавшуюобру́шивавших, обру́шивавшие
Instrumentalобру́шивавшимобру́шивавшимобру́шивавшей, обру́шивавшеюобру́шивавшими
Preposicionalобру́шивавшемобру́шивавшемобру́шивавшейобру́шивавших

обру́шивать обрушивать

verboimperfectivo

Significados

  1. derribar

Conjugación

Presente
яобру́шиваю
тыобру́шиваешь
он / она / онообру́шивает
мыобру́шиваем
выобру́шиваете
ониобру́шивают
Pasado
Masculinoобру́шивал
Femeninoобру́шивала
Neutroобру́шивало
Pluralобру́шивали
Imperativo
Singularобру́шивай
Pluralобру́шивайте

Participios

presentepasado
Activoобру́шивающийобру́шивавший
Pasivoобру́шиваемый—
presentepasado
Gerundiosобру́шиваяобрушивав, обрушивавши