обрека́вший обрекавший

adjetivo

Significados

  1. que condenaba, que sentenciaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобрека́вшийобрека́вшееобрека́вшаяобрека́вшие
Genitivoобрека́вшегообрека́вшегообрека́вшейобрека́вших
Dativoобрека́вшемуобрека́вшемуобрека́вшейобрека́вшим
Acusativoобрека́вшего, обрека́вшийобрека́вшееобрека́вшуюобрека́вших, обрека́вшие
Instrumentalобрека́вшимобрека́вшимобрека́вшей, обрека́вшеюобрека́вшими
Preposicionalобрека́вшемобрека́вшемобрека́вшейобрека́вших

обрека́ть обрекать

verboimperfectivo

Significados

  1. condenar
  2. condenar irremediablemente

Conjugación

Presente
яобрека́ю
тыобрека́ешь
он / она / онообрека́ет
мыобрека́ем
выобрека́ете
ониобрека́ют
Pasado
Masculinoобрека́л
Femeninoобрека́ла
Neutroобрека́ло
Pluralобрека́ли
Imperativo
Singularобрека́й
Pluralобрека́йте

Participios

presentepasado
Activoобрека́ющийобрека́вший
Pasivoобрека́емый—
presentepasado
Gerundiosобрека́яобрекав, обрекавши